Prevara zvana DX.com (i slični) i kako kupovati na netu

Malo o DX.com

Ako vam nije stalo da primite robu koju ste naručili, ne treba vam vaš uloženi novac i pri tome imate bezgranično strpljenje, vreme i volju da se ubeđujete sa priučenim osobljem korisničkih servisa baziranih na teritoriji NR Kine, slobodno se upustite u neizvesnu avanturu zvanu on-lajn trgovina putem sajta "DealExtreme" (DX.com) i njima sličnih, a ima ih bukvalno na stotine.

Već prva kupovina koju sam pokušao preko ovog sajta završila je kako je verovatno i morala - ostao sam i bez robe i bez novca. Moram odmah priznati da sam bio lakoveran i da su me povukle niske cene i besplatna poštarina. Uz to nisam imao aktivan PayPal nalog, pa sam plaćanje obavio direktno preko kartice. Kakva glupost i naivnost! Sva sreća pa je kartica bila namenska, debitna (Visa Internet), i da je na njoj bio iznos u nivou ukupne vrednosti porudžbine, jer možda bi se i gore završilo.

Roba koju sam naručio nije stigla dva meseca. Nakon moje žalbe i njihove navodne provere preko poštanskih službi, u mejlu mi je stiglo trivijalno objašnjenje da je pošiljka "zagubljena u tranzitu". Kroz nekoliko narednih mejlova ispostavilo se da DX.com ima deklarativnu volju da mi refundira novac u vidu internih poena za kupovinu ("store credit") ali mi je takođe njihovom greškom tehnički onemogućeno korišćenje istih, što znači da mi je novac praktično oduzet i jednako je krađi. Moja uzaludna prepiska sa polupismenim i priučenim radnicima korisničkog servisa trajala je skoro mesec i po. Prvo su prestali da mi odgovaraju (kada navodno nisu mogli da nađu uzrok "tehničkog problema"), drugi put su se izvlačili na neke praznike (krajem septembra u Kini nema vezanih neradnih dana!), a na kraju me je službenica veoma ljubazno uputila da (po treći put za redom!) pokrenem proceduru za pomoć korisnicima! I tada mi je bilo dosta... Ako neko želi da vam pomogne, pomoći će vam  odmah. Ako želi da vas zavlači, tome nema kraja, a šuplja priča njih ništa ne košta. Nisu ni prstom mrdnuli da pomognu. Na kraju balade sam ostao bez svojih US$9.50. Nisu neke pare ali ipak - životna škola se plaća.


O kupovini na netu

Bilo kako bilo, činjenica je sledeća: kada trgujete sa firmama koje posluju iz Kine i niste zaštićeni nekim svetski priznatim sistemom on-lajn plaćanja (npr. PayPal), a nešto zapne između vas i prodavca, šanse za povraćaj vašeg novca su više-manje nikakve.

Kako da se zaštitite od ovakvih prevarantskih kompanija? Najbolje je da potražite neki pouzdan portal. Ako ipak neizostavno želite da poslujete sa prevarantskim sajtovima tipa DX.com (rejting je lako utvrditi guglovanjem, po broju nezadovoljnih korisnika), evo nekoliko saveta kako to činiti na pametniji način:

1. Ići samo na narudžbine manje vrednosti (ulagati samo one iznose koje ste spremni da prežalite, jer je kupovina preko DX.com i sličnih sajtova uvek RIZIK)! Ako imate poverenja da će vam roba uopšte biti poslata, po mom mišljenju je bolje ići na više narudžbina manje vrednosti, nego na pojedinačne mega-narudžbine. Ovo je bolje sa stanovišta carinjenja i notorne poštanske statistike izgubljenih (čitaj: pokradenih) pošiljki. Ako za male pare može da se dobije usluga praćenja ("tracking") odaberite je, jer lakše je dokazati da pošiljka nije uručena (pa čak i gde joj se gubi trag) ako već dođe do nekog spora.

2. Recenzije proizvoda i reputaciju prodavaca treba uzimati sa rezervom, jer se vrlo lako nameštaju u svrhu "navlačenja" kupaca (ozbiljni sajtovi tipa eBay su vrlo strogi i pouzdani po ovom pitanju). Roba koja se prodaje je često krivotvorena (falš), ili se isti (pardon, sličan!) proizvod štancuje u nekoliko fabrika u Kini, a kvalitet se od jednog do drugog drastično razlikuje! Ovakav način poslovanja se u Kini smatra sasvim prihvatljivim, a intelektualna svojina je u njihovoj "mushroom" privredi veoma rastegljiv pojam. Takođe, slike proizvoda date na sajtu ne moraju u svim detaljima pa čak ni ugrubo da odgovaraju izgledu stvarnog proizvoda koji ćete dobiti, i od toga se neki sajtovi ograđuju (to su oni pošteniji!)

3. Kupovati samo preko sistema PayPal! Registrujte se besplatno i verifikujte mejl adresu i račun (broj kartice). NIKADA, ali NIKADA NE KORISTITE SVOJU KREDITNU KARTICU za on-lajn kupovinu, već samo namensku debitnu (prepaid!) karticu (npr. Visa Internet, Visa Virtuon i sl.) koja je vezana za namenski devizni račun, na koji ćete uplatiti iznos malo veći od onog koji nameravate da potrošite na kupovinu, i to najbolje dan-dva pre same transakcije. Na ovom računu ne treba držati veća sredstva kada ne planirate ništa da kupujete. Ogroman je broj krađa sa računa koji se koriste u internet trgovini. Pametno je kod banke uključiti opciju SMS dojave promene stanja - ako već morate da držite devize na računu vezanom za internet karticu - ili imati mogućnost on-lajn provere stanja. Svako sumnjivo, neovlašćeno skidanje novca treba odmah prijaviti banci.

4. Dostava robe koja traje preko 40 dana (opcije slanja "Regular Mail" tj. "Free Shipping" bez praćenja se najduže čekaju!) je verovatno znak da roba neće ni stići, ako nije zaglavila u nekom budžaku na carini ili u pošti. Mada će vas prodavac ubeđivati da sačekate još malo, da se sve pošiljke pre ili kasnije nekako volšebno pojave i slično, bilo bi pametno da prikupite podatke i da u roku od najkasnije 45 dana od transakcije (ovaj rok je nedavno produžen, prim. T1700) aktivirate pritužbu za neisporučenu robu na sajtu PayPal. Pritužbe se rešavaju u korist kupca u 99% slučajeva, i zato je PayPal toliko popularan kod kupaca, a prodavci ga baš i ne vole. Potrebno je samo sačekati da služba PayPal-a proveri situaciju i donese "presudu". Nemojte ovo zloupotrebljavati: neke zemlje Istočne Evrope su notorne po kupcima-prevarantima koji uredno prime robu, pa se onda žale PayPal-u i dobiju refundaciju!

5. Ako niste dobili robu i prodavac pristaje da se nagodi sa vama oko refundacije, ne prihvatajte interne poene za kupovinu ("store credit") ako nemate dobar razlog za to. U mom slučaju prodavac (DX.com) je blokirao korišćenje internih poena pravdajući se navodnim tehničkim problemima, vanzemaljcima, štagod. Pregovaranje i zagovaranje u vezi ovoga se oteglo u nedogled. Dakle, tražite izričito da vam novac bude vraćen NA RAČUN  (karticu) odmah i u punom iznosu - tu je najsigurniji, a ako se predomislite moći ćete uvek da pazarite na nekom drugom sajtu. Iako PayPal za sada ne dozvoljava uplate iz inostranstva na račune u Srbiji (i ovo je promenjeno, prim. T1700), to NE VAŽI za refundacije - vraćeni novac će vam uredno leći na račun ako ga prodavac pošalje! Provereno na ličnom primeru: bio sam prilično nervozan kada su me tek nakon moje PayPal uplate "sa žaljenjem" obavestili da proizvoda nema na lageru i da ga više neće ni dobijati, na sreću prodavac je bio krajnje poslovan i sve je završeno kako valja.

6. Zapišite ili sejvirajte podatke o svojoj narudžbini odmah nakon plaćanja (datum, ukupan iznos, Order Number, SKU i broj komada za svaki naručeni artikal, i sl.) - ovo se lako zaboravi a može da zatreba. Sajtovi obično čuvaju istoriju vaših narudžbina, ali elektronski podaci su po svojoj prirodi prilično "isparljivi"...


Usput ponešto i o carini...

Što se tiče finansijskih obaveza prema miloj nam Otadžbini, čitao sam da je naša poslovično sumnjičava carina nekada tražila profakturu da bi utvrdila realni iznos koji je plaćen za robu. Neki on-lajn prodavci daju profakture, ali koliko znam merodavno je samo ono što možete dobiti od vaše banke u vidu raznih izvoda, izveštaja i sl. Kako i koliko da naručite a da (teoretski) ne budete u obavezi da platite carinu i PDV, možete pročitajte ovde. Sličnih sažetaka i izvoda iz pravilnika ima još i mogu se relativno lako izguglovati, ali nemojte misliti da ste poznavanjem i poštovanjem ovog propisa na bilo koji način osigurani i zaštićeni! Par bitnih "kvaka" u vezi gorepomenutog: (1) kod nas u ukupan iznos vrednosti pošiljke (koji se uzima kao osnovica za carinjenje i naplatu PDV-a) ulaze I TROŠKOVI ISPORUKE, pa obratite pažnju i na način slanja tj. iznos poštarine; (2) kada iz bilo kog razloga posumnjaju u cenu pošiljke koju je pošiljalac naznačio na pakovanju, naši carinici otvore paket, vide šta je unutra i izgugluju cene, pri čemu kao osnovicu za carinjenje obično uzimaju NAJVIŠU cenu SLIČNIH (proizvoljno nađenih) proizvoda! Najgora situacija je kada krenu da traže sličan proizvod na sajtovima domaćih onlajn prodavaca, čije marže su enormne... Ako ste na primer naručili jeftine kineske replike nekog proizvoda, može vam se desiti da platite carinu za višestruko skuplji zapadni original, ili za bilo šta što nekom tamo u carinskoj ispostavi liči na vašu robu - dovoljno je samo da posumnjaju da je cena na omotnici ona koju ste zaista platili, ili da im se učini da previše često viđaju vaše ime i adresu na pošiljkama (stil razmišljanja "ajde da se navrzemo ovoj budali na grbaču, stalno nešto naručuje i sigurno nešto mulja, uzgred može nam se!") Ovo mi se već dvaput desilo i nije mi bilo baš prijatno: u principu odrali su me proizvoljno tumačeći Pravilnik. Nova praksa im je da ne pozivaju ljude da plate carinu u njihovu ispostavu, nego elegantno zaračunaju sve dažbine kao otkupninu, pa vi lepo platite poštaru ako želite robu! Elegantno rešenje da se eskivira direktan kontakt sa ogorčenim ljudima i isključi mogućnost da neko uloži prigovor uz podnošenje kontra-dokaza! Na žalost, pošto fundament naših carinskih zakona potiče još iz kuhinje "Brace" Kertesa, oni su zaštićeni kao beli medvedi i zaobišao ih je svaki pokušaj uvođenja transparentnosti u državne službe, pa u svakoj komunikaciji s njima kao običan građanin (čitaj: ako nemate vezu) imate minimalne šanse. U neuređenim marginalnim zemljama poput naše papir sve trpi, pravilnici i zakoni služe da bi se proizvoljno tumačili, a diskreciono pravo je pravo na selektivnu pljačku. Pošto kroz ruke Službe svakodnevno prolazi roba velike vrednosti, tu su brojne zainteresovane strane (a bože moj ljudi smo), pa nije čudo što ovu instituciju svako malo potresaju žešće afere... Kako god bilo, planiram da potražim pravni savet profesionalca, pa ubuduće pravac u carinsku ispostavu pri pošti Beograd 2 sa ambalažom, robom, poštanskim izveštajem, profakturom prodavca, PayPal detaljima transakcije i Intezinom karticom prometa deviznog računa u džepu. Ako ne bude išlo direktno, probaću preko ombudsmana ili nevladinih organizacija, medija, štagod, pa ćemo se "ćerati". Na RTS-u sam nedavno gledao prilog o mučeniku koji je pazario kinesku gumenu smartphone zaštitu za nepun dolar, a dobio da plati carinu nekoliko puta veću od vrednosti proizvoda! Članak iz "24 sata" o ovom tragikomičnom slučaju iživljavanja nad običnim građaninom:

24 sata: PayPal je super dok ne dođete do carinika

Neke proizvode ne možete uvesti kao fizičko lice (npr. oružje, municiju, eksplozive, opijate, žive životinje i sl.) Ostalo je ostavljeno na više-manje slobodnu procenu: poznanik je nedavno morao da se oprosti od izvesnog optičkog uređaja i plati paprenu povratnu poštarinu po kurirskom servisu, jer je neko na carinskom punktu procenio da je taj komad opreme zabranjen za uvoz - ako niste firma sa posebnom dozvolom! Bezbednost građana Srbije još jednom je sačuvana (i unapređena) revnosnim delovanjem Službe!

Šta reći - razmere institucionalne despotije i bahaterije su zaista bezgranične..

7. Dobro je nakon svake transakcije odmah proveriti kod banke koliko novca je skinuto sa kartice (aktivirati prethodno e-banking, ili bar praćenje stanja po računu). Ako se desi neovlašćena transakcija, što pre se obratite call-centru banke koja vam je otvorila račun, a oni će vas uputiti šta dalje. Za slične situacije postoji i mogućnost prijave PayPal-u, ali su koliko znam za našu zemlju kanali ove komunikacije još uvek veoma ograničeni.

8. Kada kupujete robu čija nominalna cena je data u dolarima, izvršiće se konverzija u eure da biste robu platili u valuti u kojoj vam se vodi račun, i to se obavlja kod vaše banke. Kao merodavan kurs euro-dolar koristi se dnevni kurs za efektivu koji objavljuje vaša banka. Na primer, jedan dolar se ovih dana teoretski menja za 0,74 eura (izvor XE.com ili NBS), ali kada proverite iznos skinut sa kartice videćete da je to u stvari 0,78 ili slično, jer vi banci u stvari plaćate proviziju za zamenu efektive (prodajete im eure da bi kupili dolare). Pomalo zbunjujuća činjenica je da neki kineski trgovinski sajtovi imaju mogućnost direktne konverzije cene pojedinog proizvoda u eure, ali ovi pretvarači često daju nebulozne rezultate, koji mogu da vas odvrate od kupovine (npr. da se 0,92 eura menja za 1 američki dolar!). Ako ste u dilemi, kontaktirajte službu podrške kupcima na sajtu prodavca i proverite dnevni kurs euro-dolar kod vaše banke (prodajni kurs dolara / kupovni kurs eura za efektivu), da ne bi bilo iznenađenja. (Ova razlika u kursevima nije zarada PayPal-a, jer ovaj sistem ne naplaćuje proviziju od kupaca, već od prodavaca robe. Koliko primećujem, od januara 2014. na vašem PayPal nalogu pre plaćanja možete videti paralelno iznos u dinarima i u dolarima.

9. Obavezno na sajtu prodavca pod linkom "Shipping Options" (ili direktno sa korisničkim servisom, putem mejla ili chat-a) proverite sve opcije slanja - od toga će zavisiti poštarina, vreme putovanja ali i šanse da robu dobijete u jednom komadu. Većina azijskih poštanskih službi je mnogo ekspeditivnija i poslovnija od naše ovdašnje, pa nude opcije slanja za vrlo nisku cenu, i onlajn-prodavci u dogovoru s njima nude besplatnu poštarinu ili male doplate za avionsku poštu, praćenje i sl. Postoje naravno i kurirske službe, koje su na veće udaljenosti vrlo skupe, ali pouzdane i veoma brze. Neki kineski sajtovi daju mogućnost besplatnog slanja putem DHL-a za pošiljke vrednosti iznad reda veličine 50 dolara. Fantastična ponuda, iskusih i to pre par nedelja... Kurirske službe su ipak opcija za specijalne i vredne pošiljke. Što se poštanskih usluga tiče, "Regular mail" je najčešće potpuno besplatna opcija slanja. To je transport robe kontejnerskim brodom i za dolazak pošiljke u Srbiju ćete se načekati minimum 30 dana (carina resto), a nagnječenja i lomovi robe su česti zbog veoma grube manipulacije. "Registered air mail with tracking" je opcija avionskog slanja sa mogućnošću praćenja pošiljke i obično se za to doplaćuje simbolična suma (obično oko 1 dolara) i ovo je najpovoljnija usluga po odnosu cena/kvalitet/brzina. Naša pošta i pored silnih "modernizacija" nije integrisana u sistem praćenja, pa ćete nakon unosa šifre vaše pošiljke na sajtu odgovarajuće strane pošte moći da vidite da li je pošiljka ušla u u našu malu Zonu Sumraka, a zatim gubite mogućnost praćenja...

< nastaviće se >

DIY 9 volt LED Flashlight v.1.0

Nekoliko fotografija sa detaljima mog ranijeg projekta (LED lampice sa 2 diode, koja koristi bateriju od 9V):

Servisiranje prekidača na lampi Jetbeam PA01 (1xAA)

Već neko vreme imam problemčić sa lampom Jetbeam PA01, čiji prekidač je pre vremena počeo da posustaje i izaziva primetno treperenje svetla u dva jača režima rada (65 i 140lm), verovatno zbog slabog kontakta. Očekivani vek prekidača na lampama ove klase nije nikada ispod 10.000 uključivanja (neki "jači" proizvođači navode i znatno više), međutim iz meni nepoznatih razloga prekidač na mojoj PA01 nije ispunio ni 20% od svoje norme, a uz to je solidno radio sve do posle isteka garancije i onda - kao po Marfijevom zakonu - počeo da otkazuje...

Bio sam prilično siguran da elektronika nije u pitanju, već mehanika tzv. "reverse clicky" prekidača - masovno proizvođene komponente koja verovatno ne košta više od 1 dolara, a čija pouzdanost je dubiozna čak i na lampama cenovnog razreda od 100 dolara na više. Kod LED lampi to je potrošni deo i najčešća najslabija karika u sistemu.

Pokušao sam prvo da problem rešim najjednostavnijom ne-invazivnom metodom: naizmeničnim ubacivanjem kontakt-spreja za finu elektroniku (Teslanol Oszillin T6) u prekidač sa unutrašnje strane, kroz dozirnu cevčicu, i izduvavanjem komprimovanim vazduhom, uz stalno kliktanje da bi se kontakti očistili (bitno je da napomenem da "WD-40" i slične kontakt-sprejeve opšte namene za ovu svrhu nikako ne treba koristiti, jer vremenom uništavaju sve plastične delove!)

Pozitivan efekat čišćenja se redovno gubio nakon stajanja lampe nekoliko nedelja bez upotrebe (PA01 tada nije bila u mojoj dnevnoj EDC rotaciji). LE-dioda je ponovo treperila na najblaži dodir prekidača i u toku rada, što je bilo prilično frustrirajuće. Naručivanje tela lampe (bez glave) bilo je van opcije, jer je garancija istekla pa bih morao da snosim sve troškove, a sam prekidač nije mogao da se naruči i zameni, jer zvanični uvoznik zbog malog broja prodatih primeraka ovog modela nije imao specijalni fabrički alat za demontažu prstena koji drži prekidač i zaštitnu kapicu.

Zato sam od bakarne cevi iz moje zalihe materijala, a uz pomoć obične turpije za metal, napravio jeftin, grub i prost četvorokraki alat za skidanje osiguravajućeg prstena prekidača, da bih mogao da priđem izvoru problema. Spoljašnji prečnik ove cevi je 11,1mm, a debljina zida 0,8mm. Zaista ne znam za šta se koriste cevi ove dimenzije, ja sam je koristio za vežbanje tvrdog lemljenja MAPP gasom.

Prvi pokušaj odvrtanja bio je uspešan: ovaj nazovi-alat je iz prvog pokušaja glatko uskočio u udubljenja na prstenu. Navoj je desni sa prilično grubim korakom, a prsten nije bio jako stegnut ni zapečen. Potrebna je pažnja pri radu da se gumena kapica ne bi pocepala, jer je od mekog silikona i jedva staje u unutrašnjost cevastog alata. Dobro je da se na "alatu" zbog ovoga malo zaoble ivice, što sam kasnije i uradio čeličnom vunom (to ne utiče na funkcionalnost).

Nakon skidanja prstena prekidač je sam iskočio iz tela lampe jer ga je izgurala baterija koju sam zaboravio da izvadim! Gumica je bila netaknuta i zdrava, kao da je juče ugrađena. Za slučaj oštećenja imao sam negde rezervnu, koju sam dobio uz lampu, ali je pitanje da li bih je sada uopšte našao. Malo oštriju ivicu na donjoj strani prstena (ka gumici) oborio sam šmirglom, da pri montaži ne iseče gumicu. Skinuti delovi su očišćeni od nakupljene prašine i prikazani ovde:

 

Prekidač deluje prilično solidno. Sve spoljašnje površine su precizno obrađene, materijal  kvalitetan, a kliktanje odsečno i bez zapinjanja i otpora. Prekidač može takođe i da se rasklopi - meni se to desilo slučajno, u toku neuspelog pokušaja utiskivanja u lampu. Nije ga teško ponovo sklopiti: dve polovine se drže zajedno putem 4 tanka plastična trna utisnuta u odgovarajuće rupe na suprotnoj strani, ali treba paziti da se sitni delovi ne izgube. U unutrašnjosti prekidača se uočava odlična preciznost izrade i dobro pasovanje delova. Prekidač u originalu, bez izmena, izgleda ovako:

 

Glavni problem sa ovim prekidačem verovatno i nije bio u unutrašnjim delovima (površine kontakata nisu bile zaprljane ni oksidisane, niti je bilo tragova jačeg habanja), već u 2 "krilca" koji vire iz njega, a čiji zadatak je da se odupiru od kontaktnu površinu na unutrašnjoj strani tela lampe i tako ostvaruju kontakt. Slično rešenje koristi M@gLite na nekim svojim lampama, ali u formi kliznog kontakta (lampica "Solitaire" mi trenutno pada na pamet), što baš i nije najsrećnije rešenje. Pod oba krilca (kontakta) sam zato podmetnuo komad tanke bakarne žice, pa ih onda vrhom male odvrtke savio preko te žice. Sada su krilca mogla da pređu preko oštre ivice kontaktne površine i prekidač je mogao bez problema da se ugradi (krilca ne zapinju pri utiskivanju u lampu i daju dobar i trajan kontakt).

Površinu za kontakt u telu lampe sam očistio bakarnom četkicom za čišćenje oružja, izduvao prašinu, pa ovlaš prebrisao sredstvom CLP Break Free, da bih smanjio površinsku oksidaciju aluminijuma i poboljšao kvalitet kontakta. Na slici se vidi očišćena i podmazana kontaktna površina u unutrašnjosti lampe (anodizacija je fabrički skinuta):

Prekidač sam u više navrata natopio i dobro isprao 96-procentnim alkoholom i izduvao komprimovanim vazduhom, zatim isprskao unutrašnjost "Oszillin T6" sprejem, opet izduvao i dobro obrisao. Ovaj sprej vrlo blago uklanja okside, štiti površine kontakata, ali ne masti i ne napada plastiku i gumu. Na plastični klipčić (dugme) sam radi glatkog rada stavio malo Griffon PTFE spreja, koji takođe ne oštećuje plastiku ni gumu. Pošto silikonska gumena kapica u pravilu ne sme da se podmazuje silikonskom mašću (razjede se vremenom), i tu sam koristio vrlo malu količinu Griffon PTFE spreja.

Montaža je protekla sasvim normalno. Prekidač sada klikće glatko i odsečno, a lampa radi bez ikakvih simptoma gubljenja kontakta. Treba sada samo sačekati neko vreme, da se vidi kako će stajanje i oksidacija uticati na kvalitet kontakta. Moje skromno mišljenje je da problema više neće biti...


-------------------

EDIT 22-08-2013: Lampa funkcioniše bez ikakvih problema.
EDIT 09-10-2013: Sve u redu!
EDIT 22-01-2014: OK:)
EDIT 06-03-2014: ;)

UltraFire UF-H2b (1xAA) neutral XM-L

Ovih dana sam svoje neveliko slobodno vreme utrošio na još jednu malu zaludnost: prepravku lampe UltraFire UF-H2b sa standardnog "hladnog" XR-E na neutralni XM-L emiter. Lampa u originalu nije imala nikakvu zaštitu od ulaska vode (izuzev jedne zaptivke na poklopcu za zamenu baterije), niti je bilo izvedeno adekvatno hlađenje emitera, pa sam usput rešio i ove probleme.

Pre nego što sam uopšte naručio UF-H2, iz nekoliko izvora sam napabirčio specifikaciju i pročitao bolje recenzije sa neta (BLF, Fonarevka i lisica.pl), kao što i inače radim. U recenzijama se pominju uglavnom iste dobre strane (difuzan i relativno uniforman snop svetla, mogućnost hands-free korišćenja na traci oko glave ili na kvalitetnoj zakački, vrlo male dimenzije, svedostupna baterija "AA" formata i  podrška za Li-ion "14500" baterije, bestepena regulacija jačine, jak magnet za kačenje na metalne površine, solidno vreme rada, dobra izrada), ali na žalost i notorni kiksevi koji se vuku već godinama, a koje proizvođač kao da ne želi da eliminiše. Neke od glavnih mana sam već pomenuo gore, a ono što nije pomenuto je nerealno visoka cena, PWM treperenje relativno niske frekvencije, hladno-plavičasta boja svetla, prstenovi na periferiji svetlosnog snopa (tipični za XR-E emiter) i nedopustivo velika parazitska struja u "stand-by" modu, koja prema podacima merenja sa sajta lisica.pl ma vrednost između 2 i 3 mA (!) i praktično dovodi do potpunog pražnjenja baterije za oko mesec dana, i to ako se lampa uopšte ne koristi. Kako u stvarnosti često biva, i od goreg ima gore, pa se ispostavilo da moja UF-H2 ima još veću parazitsku struju (više podataka na kraju teksta!)

Računao sam da ništa nije idealno i da dobar deo fizičkih mana može da se koriguje prepravkom, a jedan deo reši odgovarajućim načinom rukovanja, pa sam uplatio pun iznos i pošiljke su krenule putem singapurske pošte sa tracking-om. U jednoj je bila lampa (28.50USD), a u drugoj neutralni XM-L emiter na podlozi prečnika 16mm (6.50USD). Pretpostavljao sam da će novi emiter dati malo topliju i životniju boju svetla, širi difuzni snop bez anomalija, i da će moći da se ugradi jednostavno (to se ispostavilo kao uglavnom tačno, uključujući i ostale prepravke). Posao ne zahteva nikakve specijalne alate osim lemilice i sajdžijske krstaste odvrtke, a specifikacija materijala je po etapama data u tekstu.

Fabričko pakovanje UF-H2b. Unutra je samo lampa sa fabrički ugrađenom zakačkom i traka za nošenje na čelu sa silikonskom montažom (nema baterije, rezervnih delova, garancije ni uputstva za rukovanje i održavanje)

Obe pošiljke su stigle u roku. Omotnicu sa lampom su carinici otvarali iz meni nepoznatih razloga, pa sam morao da platim otkupninu od 65 dinara, međutim nisu naplatili ni carinu ni PDV, na šta zbog cene lampe uostalom i nemaju pravo. Lampa je bila 3-4 dana u upotrebi u svom izvornom obliku, a onda je legla na operacioni sto dr Frankenštajna. Ovako je tekla prepravka...

Prvo je bilo potrebno odšrafiti 2 mala zavrtnja sa krstastom glavom. Posao je odradila precizna krstasta odvrtka od 1.2mm (iz jeftinijeg kompleta HM Muellner, koji je cenovno pristupačan i zadovoljavajućeg je kvaliteta). Gumica na slici je očigledno namenjena za veći model iste firme (UF-H3, 1x18650), jer se vidi da ima 3 rupe, ali u UltraFire-u baš i nisu marili za to. Na unutrašnjoj strani gumice vide se tragovi korozije sa prekidača (lampa je potpuno nova - voda je verovatno ušla još kod proizvođača, ili je prekidač ugrađen već korodiran). Ništa novo za kineske firme...

Prekidač nije običan mehanički, kakvi su normalni kod starijih lampi, nego mali elektronski taster, koji čipu šalje informaciju da je prekinuto/uspostavljeno strujno kolo. Kada je lampa sklopljena, prekidač se dosta teško aktivira, pa nije za slabije prste. Ovo bi prilično smetalo kod korišćenja u varijanti čeone lampe, ali meni trenutno možda i odgovara, jer su manje šanse da se prekidač aktivira u toku nošenja u džepu ili rancu.

Kada se prekidač izvadi iz ležišta, sledi neprijatno iznenađenje! Emiter je učvršćen tako što je malo parče aluminijuma uglavljeno između njegove mini-štampane pločice (MCPCB) i zadnje unutrašnje strane glave lampe, a zatim je unutrašnjost glave zalivena belom termalnom masom (sama masa je nešto tvrđa i manje elastična od običnog prozorskog silikona, ali se relativno lako kida i uklanja). Mehanički ovo može da prođe, ali je odvođenje toplote na ovaj način neadekvatno i diletantski rešeno, pa se emiter na jačim režimima rada prekomerno zagreva i skraćen mu je vek trajanja.

Mala i veoma grubo obrađena aluminijumska prizma u funkciji hladnjaka je veoma optimistično (ili nemarno) rešenje

Umesto da je obezbeđena veća metalna masa u dodiru sa emiterom i dobar kontakt "metal na metal" koji bi efikasno odvodio toplotu na telo lampe, u UltraFire-u su odabrali goreprikazano traljavo rešenje i svakako nije dobro ostavljati lampu da duže radi na maksimalnoj jačini. Sada mi je jasno zašto se ova lampa u fabričkoj verziji jedva primetno zagreva spolja: sva toplota ostaje zarobljena unutra.

Vreme za izbacivanje đubreta: parče aluminijuma i izvađeni komadići bele termalne mase spremni za put u kantu

Emiter sa plastičnom optikom - nema ni reflektora ni sočiva, samo zaštitno "šeširče" od providnog akrila (pažnja: lomljivo je i lako se izgrebe!) koje tačno pasuje preko XR-E emitera. Upotrebljivo je i za XM-L, preko koga takođe lepo legne uz "klik". Međutim, nešto tanji XM-L će ležati dublje unutar optike.

U unutrašnjosti se vidi drajver (u sredini su glavni čip i induktor). Ne deluje mi moguće da drajver može lako da se izvadi, rekao bih da je zalepljen u ležištu. Bilo bi dobro da i on može lako da se zameni alternativnom (boljom) verzijom...

Novi emiter u toku prilagođavanja za ugradnju: pločica je prečnika 16mm (idealno bi bilo 10) pa mora da se svede na znatno manje mere, tj. iseče i doradi. Koristio sam obične ručne alate (testericu i turpije) umesto Dremel-a, da bih izbegao oštećenja ako mi šajbna odskoči. Na emiteru je tokom obrade stalno bila postavljena plastična optika, a koristio sam i papirnu maskirnu traku da ne bih oštetio veoma osetljivu površinu optičke kupole. Ako se emiter zaprlja, za čišćenje može da se koristi čisti etanol i fina magična krpa, ali vrlo nežno i pažljivo. Pri obradi pločice treba takođe dobro paziti da se ne oštete provodne stazice i da se sačuvaju dva predviđena mesta za nalemljivanje provodnika za napajanje. Posao je pipav i treba biti oprezan i staložen, ali nije strašno.

Poslednji pogled na stari emiter (inače je XR-E zbog male emitujuće površine izuzetno pogodan za dobro fokusiranje i velike dobačaje snopa). XM-L pripada novijoj generaciji i energetski je efikasniji, veoma pogodan za difuzno svetlo, velike snage i manje domete (teoretski uz dobro hlađenje ima snagu 10W, što je u ovoj aplikaciji ipak nedostižno).

 

Prvi pogled  na bakarni "hladnjak" (ustvari deo toplotnog mosta koji odvodi toplotu sa emitera na aluminijumsko telo lampe). Sa donje strane je urađeno udubljenje zbog induktora, koji štrči sa ploče drajvera i dosta smeta. Preko induktora je kasnije stavljeno parče izolir-trake, da bakarni deo ne premosti njegove pinove i ne dovede do kratkog spoja na drajveru. U tako malom prostoru kratki spojevi su mogući, ali situaciju malo olakšava anodizirana (neprovodna) unutrašnja površina tela lampe.

 

"Hladnjak" je napravljen od bakarne cevi, prethodno čekićem dobro spljoštene i izravnate. Bakar je izuzetno dobar provodnik toplote i redovno se koristi za ove namene.

Naleganje hladnjaka na pločicu emitera treba da je što bolje, a zazor popunjava termalna pasta. Traži se što bolji dodir metala na metal, što veća površina naleganja i što tanji sloj paste.

Obrađen i zalemljen XM-L emiter. Toplija nijansa fosfora pokazuje da je ovaj emiter neutralan (prema podacima sa sajta CCT je 4500K, ali rekao bih da je bar 5000K)

Nije bilo potrebe ni za kakvim specijalnim procedurama pri lemljenju ("reflowing" i sl.). Dobro zagrejana stara ruska lemilica od 40W (a mogla je i slabija) odradila je posao kako valja. Pločica mora da se zagreje da bi se žice zalemile i emiter će to bez problema izdržati, ali se ne sme preterivati sa grejanjem, da se on ne bi odlemio sa pločice. Žice mi deluju nešto tanje, ali na sreću i duže od onih koje sam viđao na drugim otvorenim UF-H2 na Internetu.

 

"It's alive!" ;P 

Plastična optika ovde je već zalepljena epoxy lepkom u svoj otvor na glavi lampe, pa je to mesto sada vodootporno.

Radi difuznijeg, pravilnijeg i šireg snopa, u plastičnu optiku je (iznutra) postavljen difuzor od providne plastike sa obostranim "frosted" dezenom, dobijen zumbovanjem i po obodu dorađen šmirglom. Ovo nije standardni materijal, već kartica nađena u pakovanju obuće, međutim moguće je napraviti nešto slično (možda i bolje?) od dva sloja D-C-Fix folije slepljene zajedno. Ispostaviće se da ovakav difuzor eliminiše sve anomalije u snopu, daje dobru ujednačenost nijanse svetla i veoma širok ugao emitovanja - oko 150 stepeni (praktično kao tzv. "mule" svetiljka). Ovakav ugao snopa kod čeone lampe pokriva čitavo vidno polje i nije potrebno "švenkovanje" glavom ni naprezanje očiju. Negativna strana jako difuznog snopa je naravno slabiji domet.

Upasivanje emitera: XM-L se lepo uklapa u postojeću plastičnu optiku, ali njegova aluminijumska pločica mora da se iskroji po meri

Sa zadnje strane emitera utiskuje se bakarni hladnjak (zaglavljuje se između 2 "brega" u kojima su bušene rupe za šrafove i alu-pločice na kojoj je emiter) uz obavezno nanošenje termalne mase u sve zazore.

Novi emiter, gledan kroz difuzor. Bez difuzora je snop znatno uži, ima razne anomalije i neravnomernu boju po širini (sredina je snežno bela, a periferija neprirodno žućkasta).

Prva proba, bez hladnjaka i termo-mase. Mala snaga i vrlo oprezno, zbog grejanja emitera... (koncentrični krugovi na slici snopa svetla potiču od JPG kompresije u foto-aparatu - inače nisu vidljivi). Postavljanje izolir-trake gde treba, da bi se izbegli kratki spojevi, a zatim nanošenje termo-mase i ubacivanje hladnjaka na mesto.

Ugrađen bakarni hladnjak (zaglavljen između dva bočna brega i aluminijumske pločice emitera, pri tome zaliven novom termo-masom)

Nova termo-masa je "uradi sam" varijanta, čiji približan sastav može da se nađe na nekim forumima (otprilike 50% epoksi lepka i 50% električno neprovodne termalne paste za procesore - koristio sam "Bison 1h" lepak i solidnu "Chillaramic" Al203 pastu). Još jedna kratka proba sa baterijom - sve radi!

Sledi montaža prekidača. Metalni prsten i gumeno dugme prekidača su montirani uz strateško korišćenje silikona za kupatilo, da bi se dobila vodonepropusnost. Doduše, zaboravio sam da stavim izolir traku na donju stranu pertinaks pločice na kojoj je prekidač, ali pošto za sada nema kratkih spojeva pretpostavljam da je sve u redu. Ova lampa nema definisan stepen IP zaštite, pa je u originalnoj fabričkoj verziji ne treba potapati u vodu ni izlagati padavinama.

Proba kvaliteta snopa i boje svetla. Aparat je podešen na auto white balance, ali fotografija ipak ne može verno da prikaže stvarno stanje. Ovaj neutralni XM-L emiter nema visok CRI indeks, ali ipak daje dosta životnije i toplije boje u odnosu na stari XR-E ili čak XP-G R5 koji je još uvek standard za manje lampe. Uz to, snop je besprekorno difuzan, sa blagim prelazom ka periferiji i bez ikakvih tzv. "artefakata". Prstenovi vidljivi na slici više rezolucije opet potiču od jake JPG kompresije.

Teško je spolja uočiti razliku u odnosu na original. Ono što se u upotrebi odmah primeti nakon ugradnje moćnog XM-L-a i "termalnog doterivanja" je relativno brzo zagrevanje lampe na najjačem režimu, i to prvo onih delova gde se iznutra oslanja bakarni hladnjak. To je posledica boljeg "toplotnog mosta" od emitera ka telu lampe, što je i bio cilj (toplota se dalje širi na celu lampu, urađenu iz jednog komada aluminijuma). Lampa pri tome nikada ne postaje previše topla da bi se udobno držala u ruci, ali ne treba preterivati: XM-L emiter pri istoj struji daje više svetla nego XR-E, ali u ovako malom telu lampe nije u potpunosti na svom terenu, ako se očekuje duži rad.

Naknadno sam zamenio i šrafove koji pričvršćuju zakačku za nošenje, čime se postiže da lampa leži dublje i sigurnije u džepu. Stari, hromirani šrafovi (M2x3mm, Torx T6) imaju visoke cilindrične glave i efektivno smanjuju visinu držanja zakačke za oko 1cm. Novi šrafovi imaju niže i zaobljene glave, a ušrafljeni su uz dodatak auto-laka pa neće sami da se odvrnu i voda ne može da prodre kroz njihove rupe.

Pomoću digitalnog unimera sam izmerio vrednost parazitske struje na mom primerku UF-H2b i rezultat je 8.76mA (što odgovara vremenu pražnjenja od oko 10 dana za Eneloop AA bateriju od 2000mAh!!!). Uz ovako rasipnički rad drajvera, zaključio sam da je jedini racionalan način nošenja UF-H2b da se kapica malo odšrafi (tzv. "tailcap lock-out") kad god se lampa neće koristiti, jer se tako tok parazitske struje i neželjeno trošenje baterije prekida u potpunosti. Naravno, ova procedura poništava memoriju upamćene jačine svetla, pa će se lampa uvek paliti na najvećoj jačini. Zaista razočaravajući nedostatak za lampu ove cene...

Lampa mi je u međuvremenu pala na betonski pod sa visine oko 1.2m i nastavila da radi bez ikakvih smetnji. Spoljna oštećenja nisu narocito vidljiva, jedino što je magnetni čep pokupio gomilu metalnih opiljaka (u pitanju je bio pod radionice). Dalje od magnetnog čepa iz predostrožnosti treba držati satove, hard diskove, magnetne kartice i sl. Svi moji džepni nožići su već namagnetisani, što mi se baš ne sviđa.

Pošto se uz ovu lampu uglavnom ne dobija nikakvo uputstvo za rukovanje, a na sajtovima se može naći pogrešna informacija da ona ima 3 režima rada (tipično Hi-Lo-Strobe), evo kako ona u stvari funkcioniše: korisnički interfejs UF-H2b omogućuje bestepenu regulaciju jačine (tzv. ramping) od najjačeg režima ka najslabijem, tako što se (kada je lampa već uključena) prekidač ponovo pritisne i drži neprekidno dok se ne dobije željena jačina svetla, a zatim otpusti. Ako tada ne otpustite prekidač, jačina će se povećavati pa opet smanjivati, i tako ciklično. Lampa ne daje nikakvu indikaciju najslabijeg režima, što je priličan propust jer neke recenzije pominju da H2b sa dobrom alkalnom baterijom na potpunom minimumu može neprekidno da radi preko 3 dana (odlično vreme!), pa bi bilo korisno da lampa na neki način pokaže kada je ta vrednost dostignuta pri rampingu (laganim treptajem i sl.). Prva UltraFireova verzija H2 i neke njene replike imaju SOS signal u meniju, ali novija "b" verzija ima samo strobe, koji se aktivira tako što se pri uključenom svetlu prekidač dvaput brzo pritisne (isto tako se i isključuje). Strobe radi uvekna maksimalnoj jačini i ima frekvenciju oko 15Hz. Memorija funkcioniše trenutno, tj. drajver odmah pamti poslednju korišćenu jačinu kada se lampa isključi, ali će se upamćena jačina obrisati ako pri uključenoj lampi delimično odšrafite poklopac za bateriju. Obrisana memorija znači da će pri sledećem uključivanju lampa krenuti u najjačem režimu. Ako je lampa isključena i tada delimično odšrafite poklopac za bateriju, memorija se briše nakon isteka 9-10 sekundi.

Suprotno mom prvobitnom ubeđenju, moguće je korišćenje UF-H2 kao čeone lampe čak i kada je na nju postavljena zakačka za džep, što je demonstrirao korisnik iz Rusije na forumu Fonarevka...

Eksterni linkovi ka recenzijama:

BudgetLightForum (early version review by sb56637)

BudgetLightForum (heatsinking by Huny74)

lisica.pl (H2B review)

Fonarevka (review by BigDad 

Edit 26-11-2013: Evo kako moja UF-H2b izgleda sada. Zakačka je pukla pre više od mesec dana (naravno, na mestu velikog opterećenja gde je proizvođač "strateški" izbušio potpuno beskorisnu rupu...). Novu zakačku nisam ni pokušao da napravim. Jednostavno sam odšrafio i pomoću Dremel-a prilagodio ostatke slomljenog dela za ugradnju alkice (split ring), da bi mi ostala bar neka varijanta nošenja osim na traci za glavu. Nakon ove modifikacije svi čelični delovi su potamnjeni tečnim brunirom za oružje (Klever). Tamni sloj se već haba, ali ništa strašno: i anodizacija se polako haba, pa lampa sada ima lepe tragove uobičajenog nošenja.

Edit 16-12-2013: Pomoću digitalnog unimera sam izmerio struju koju lampa vuče iz baterije na maksimalnom režimu (Imax=1,46A) i na minimalnom režimu (Imin=50mA). Merenje sam uradio sa relativno novom i sveže napunjenom Duracell NiMH baterijom od 2450mAh, i sa njom bi teorijsko (proračunsko) vreme rada bilo 1h40min na najjačem režimu, odnosno 49h (2d1h) na najslabijem. Nije loše, ali u realnoj upotrebi ove teoretske vrednosti su samo orijentir.

Još jedna aproksimativna računica, urađena na osnovu poređenja snage koja se iz baterije isporučuje drajveru i snage koju drajver isporučuje emiteru, pokazuje da emiter pri maksimalnoj snazi (napon na emiteru Vf=2,9V, napon opterećene napunjene baterije 1,15V, pretpostavljena efikasnost drajvera 0,85) vuče struju nešto manju od 500mA, što mi ne deluje loše. Prema dokumentaciji proizvođača cenim da neutralni (T4-T5) XM-L emiter pri ovoj struji daje svetlosni fluks od 150-200lm. Sa gubicima u optici od oko 25%, lampa "na izlazu" daje između 110lm i 150lm...

<work in progress>

Baterijska lampa Tank007 E09 (1xAAA)

Pre nekoliko dana mi je čika-poštar ulepšao sumorno kišno prepodne avionskom pošiljkom upućenom iz Hong Konga. Dvadeset i jedan dan do zemlje Srbije - nije loše za gratis poštarinu! Na adresnoj nalepnici logo poznatog sajta, čekirano polje "Gift", cena US$13.50, omiljeni bledi pečat "Ne podleže carinskom pregledu", a u žutoj tapaciranoj koverti - melem za oči!

U ukrasnoj limenoj kutijici, smeštena u ležište od tamnosivog sunđera, smešila mi se prelepa maslinasto-smeđa E09, uz priloženo uputstvo za upotrebu i nešto dodatne opreme. Na prvi pogled uočio sam da je lampa besprekorno obrađena i anodizovana.

Odmah se tu našla i jedna Eneloop AAA baterija, pa je ovaj sićušni izvor svetlosti u treptaju oka bio spreman za rad. User interface je twisty sa tri moda i - wow! - 120 lumena u startu!

Radi akademskog poređenja aktivirao sam i Fenix LD15, koja daje sigurnih 117 lumena prema opšteprihvaćenom standardu ANSI/NEMA FL-1. Rezultat je bio veoma sličan.

Kvalitetna, brendirana PCB ploča drajvera sa centralnim "+" kontaktom

Upravo tako, ovo malo čudo je po maksimalnoj jačini svetla sasvim merljivo sa kvalitetnim 1xAA lampama. Tu dolazimo do onog obaveznog "ali": to se postiže samo uz dobre baterije - ugljene i alkalne su van kombinacije! Za maksimalnu jačinu dolazi u obzir samo NiMH ili Li-ion hemija, i to proverenih proizvođača. Iako E09 oficijelno podržava Li-ion baterije u formatu "10440", prema onome što se da pročitati na Internetu njihovo korišćenje nije praktično zbog veoma kratkog vremena rada i jakog zagrevanja lampe, dakle dolaze u obzir samo radi "wow faktora"... Pošto je struja koju drajver na maksimalnoj jačini vuče iz dobre Ni-MH baterije u rangu 1,5A(!), mora da se računa na zagrevanje lampe (toplota može da ošteti emiter, pa ne treba ispitivati krajnje granice izdržljivosti). Za E09 je i sa Ni-MH baterijama tipično kratko vreme rada (cca. 25min sa punom Eneloop 800mAh). Za bolju ekonomičnost preporučljivo je koristiti srednji mod (oko 40lm), koji je sasvim dovoljan za većinu zadataka, ili niži mod (oko 5lm), gde se postiže maksimalna štedljivost a svetla ima dovoljno za čitanje ili navigaciju u potpunom mraku sa prilagođenim vidom.

Za oko mi je odmah zapalo stroboskopsko treperenje svetla (tzv. "PWM flicker"). Doduše, ono je vidljivo jedino kada se lampa brzo pomera, ali ipak pokazuje da drajver nije najnovije generacije. To nekome može da zasmeta, ali opet ne izaziva mučninu i epileptične napade (malo karikiram) kao što je slučaj kod low-end kineskih krševa. What the hell, za 13 i kusur dolara teško može da se kupi lampa sa digitalnim constant current drajverom...

PWM efekat se vidi golim okom ili pri dužoj foto-ekspoziciji

Za razliku od gorepomenute direktne konkurencije iz srednje klase (Fenix LD01), ova stvarčica ima memoriju zadnjeg korišćenog moda koja se aktivira nakon cca. 3 sekunde, što znači da će se lampica uključiti uvek na onoj jačini u kojoj ste je isključili. Ovo može da bude korisno ali i da smeta, zavisno od navike i ličnih preferencija korisnika. Skoro trostruko skuplji Fenix nema memoriju, tj. uvek prati redosled modova Med>Low>High. Još malo neizbežnih poređenja sa LD01: E09 je kraća za 5mm, ima duži navoj bez lufta i šestougaoni anti-roll dodatak na glavi lampe, pa se neće otkotrljati i pasti sa ravne površine. To su tri dodatna i prilično značajna plusa.

Reflektor je aluminijumski, dosta plitak i glatke površine, a emiter dobro centriran. Snop je širok i pravilan, sa malom i intenzivnom centralnom tačkom (hotspot) ali i relativno slabašnim perifernim snopom (spill). Zato je domet više nego dobar za lampu ove klase, čak izuzetan ako se koristi Li-ion baterija. Međutim, sama centralna tačka nije baš idealno okrugla i vuče na neutralno-žućkast ton, dok periferija snopa ima blago ljubičast "štih".

Snimak svetlosnog snopa bez difuzora - malo "razlivena" tačka

Ovo se dešava i mnogo "jačim" proizvođačima, mada u stvarnim uslovima upotrebe nije naročito primetno. Međutim, ako ste navikli na lampe višeg cenovnog razreda i volite da se divite uniformno neutralnom, idealno oblikovanom snopu (pri tome sijajući po čistim belim zidovima!), to može malo da bode oko. Po mom skromnom mišljenju, lampa ove veličine ne treba da bude optimizirana za velike dobačaje već da daje pretežno difuzno svetlo, pa sam pomoću velike zumbe odmah napravio difuzor od samolepljive D-C-Fix folije za matiranje prozorskih stakala (vidljiv na slici ispod), koji funkcioniše odlično i razbija centralnu tačku, a pri tome ima veoma male svetlosne gubitke. Ova folija nemačke proizvodnje ima zrnasti dezen i može da se kupi na metar u svim bolje snabdevenim papirnicama u Beogradu.

E09 sa D-C-Fix difuzorom

Na E09 može da se zakači alkica za nošenje (predviđene su dve rupe i centralni prorez - rešenje à la novi Fenix) i to ne ometa njenu sposobnost da uspravno stoji na ravnoj površini, što je još jedan plus u njenu korist. Na mom primerku je prikazan deo trakice za nošenje, koja nije deo standardne opreme.

Navoji i mala gumena zaptivka bili su dosta dobro podmazani u fabrici, ali sam - naučen pređašnjim iskustvima sa prljavim navojima - za svaki slučaj dobro obrisao navoje čistom krpicom, zatim šmirglom "1500" lagano uglačao površine po kojima klizi gumica, sve ponovo dobro prebrisao i podmazao silikonskom mašću. Pritezanje i otpuštanje glave još uvek nije idealno glatko, ali sledi period normalnog uhodavanja i razrade...

Šta reći na kraju? U prvom momentu bio sam prijatno iznenađen opštim kvalitetom izrade i pri tom stavu ostajem i nakon detaljnog pregleda: Tank007 po ovom kriterijumu definitivno može da se meri sa mnogo jače izreklamiranim i skupljim brendovima.

Lampa je veoma malih dimenzija, čak i u odnosu na znatno skuplju konkurenciju (obično je situacija obrnuta!), ergonomski je dobro osmišljena i realizovana: oblik omogućava upotrebu jednom rukom i stajanje (tailstand) na ravnoj površini tj. osvetljavanje prostorije difuznom refleksijom od plafon, estetski je privlačna i u praksi sasvim upotrebljiva.

E09 ima 3 dobro "špacionirana" moda sa memorijom, po potrebi veoma ozbiljan domet (ali samo uz dobre baterije i po cenu prilično kratkog vremena rada); srednji mod je dobro izbalansiran za bliži domet i razne sitne poslove (preko 50% vremena u mom slučaju), a najniži mod daje mogućnost maksimalne štednje energije, što je za svaku pohvalu. Oblik snopa po mom mišljenju nije primeren ovom tipu lampe, ali problem se lako rešava jeftinim samolepljivim difuzorom i ne uzimam to kao veću manu.

Niža cena u odnosu na neposredne suparnike verovatno može da se opravda korišćenjem vitalnih komponenata starije generacije (klasični XP-E emiter umesto novog XP-E2, i PWM drajver osrednjeg kvaliteta i efikasnosti umesto digitalnog constant current drajvera). U praksi to znači da će raspoloživo vreme rada (trajanje baterije) biti nešto kraće, a nekome možda zasmeta i treperenje svetla pri brzom pomeranju.

Zaključak: sve u svemu, preporučio bih E09 onima koji previše ne cepidlače oko sitnih nesavršenosti, a traže malu, čvrstu i vodootpornu lampu za svakodnevno nošenje na privesku za ključeve, u džepu ili rancu. Ova svetiljka sasvim dobro radi ono za šta je napravljena, i to za relativno skromne pare.

______________________

Update 11-11-2013: Sa sajta FastTech.com može da se kupi verzija E09 u crnoj boji (SKU1173305) čiji su neki primerci isporučivani sa tzv. "orange peel" reflektorom, koji potpuno eliminiše problem razlivene i nepravilne centralne tačke u snopu. Upravo ovakva verzija E09 mi je stigla pre par nedelja i prosledio sam je njenom novom vlasniku. Pošto je na web strani ovog proizvoda prikazana verzija sa glatkim reflektorom ("smooth reflector"), nemoguće je predvideti koju verziju ćete dobiti. Za svaku sigurnost je pre kupovine poželjno kontaktirati korisnički servis FT i naglasiti da vas interesuje baš gore pomenuta verzija. Varijanta sa OP reflektorom je navodno treća generacija E09...

Nextorch GT6A-S: plastična lepotica

Moja sledeća 18650 lampa je definitivno Nextorch GT6A-S/-R/-RL:

Sve verzije GT6A izrađene su od najlona ojačanog staklenim vlaknima, ali samo gore navedene podvarijante podržavaju istovremeno i punjivu Li-ion bateriju formata 18650 i tzv. P60 "drop-in" module. Dakle, ova lampa je solidan plastični P60 host (a uz to i ekonomičan i ekološki prihvatljiv, jer prima punjivu bateriju).

Prekidač je obrnuti "clicky", smešten na zadnjem kraju. Uobičajena boja je mat crna, ali dostupna je i "hunting" jarko narandžasta, koja na gornjoj slici deluje zaista odlično.

LED verzija ove lampe (GT6A-RL) isporučuje se sa pomalo anemičnim i vremešnim "Luxeon 1" emiterom jačine 35 lumena (480min rada na jednoj 18650 bateriji, uz samo jedan režim rada), i za ono što nudi prilično je skupa. Reflektor je izrađen od polikarbonata, a staklo je mineralno sa antirefleksnim slojevima.

U duhu stare škole, inženjeri Nextorch-a su u uputstvu za upotrebu "RL" verzije dali i presek lampe sa svim vitalnim delovima:

"S" verzija GT6A je najjeftinija, a njen P60 modul sa ksenonskom sijalicom vrlo lako se zamenjuje bilo kojim P60 LED modulom drugih proizvođača. Valja napomenuti da je obavezan uslov za normalno funkcionisanje ovakve lampe da se izabere drop-in umerene snage (koji generiše manje toplote) ili da se ograniči vreme trajanja rada, jer je hlađenje zbog plastične konstrukcije relativno slabo.