Ruske turpije sa znakom ježa

Još jedan post o superiornim dostignućima sovjetskog mašino-kompleksa :)

Eto, danas sam sasvim slučajno pronašao štek profilnih turpijica za koje sam zaboravio da uopšte postoje. Ima ih petnaestak-dvadeset, u nekoliko profila i nekoliko finoća, neke su korišćene ali većina je nova. Za divno čudo, moj ćalac (baštinik dela moje kolekcije alata i ostalog krša koji je preostao u roditeljskom domu) ih nije pronašao i upotrebio za svoje "projekte". Zaštitni znak firme je specifičan simbol stilizovanog ježa, utisnut na dršci turpije u liniji sa brojčanom oznakom finoće. Zemlja proizvodnje je evidentno SSSR - znam jer od ranije imam njihov komplet u plastičnom etuiju, na kome je otisnut jež i cena u rubljama i kopjejkama.

Otpakovani štek

Sećam se da smo matori i ja ove turpije kupovali na novobeogradskom buvljaku za smešne pare od nekog lika koji je vrlo slabo govorio srpski a sa svog ubogog štanda (=kartonske kutije) prodavao je još i rezbarene drvene muštikle i altajski mumijo u sićušnim kesicama. Firma sa turpijama je, koliko smo uspeli da ga razumemo, tih ranih devedesetih već prestajala sa proizvodnjom: bila je to žalosna sudbina mnogih državnih zavoda nakon raspada Sovjetskog saveza. Google pretraga na engleskom, srpskom, poljskom i ruskom jeziku nije mi dala nikakav nagoveštaj o nazivu i lokaciji fabrike...

Neki izvori kažu, i verovatno su u pravu, da su ruski proizvodi iz ovog kriznog perioda veoma nekonzistentnih svojstava zbog velikih problema sa nabavkom repromaterijala, kontrolom kvaliteta (i u krajnjoj liniji, motivacijom radnika), ali kod ovih turpija nisam primetio veće probleme. Bilo je doduše primeraka koji su bili malo iskrivljeni i ne baš savršeno narezani ali bože moj, tu su oči a roba je izložena da se bira.

 "00" = najgrublja gradacija

Vreme će pokazati da su ove turpije po kvalitetu daleko iznad svega što sam do tada koristio, iznad Bahco-a iz novije proizvodnje i ostalih čuda iz moje mini-radionice, a petsto svetlosnih godina ispred svih kineskih poluproizvoda i ostalih neuspešnih pokušaja koji su navrli na ove prostore od devedesetih na ovamo. Mali ruski ježevi su se, dobro se sećam toga, dostojanstveno hvatali u koštac i sa veoma ljutim i zeznutim materijalima kao što je francuski nerđajući čelik (HRC 58-60) od koga je "Famipa" iz Prizrena radila sečiva svog klasičnog preklopnog crnog plastikanca, a doradio sam ih dosta... Zato sam ovaj srećni pronalazak primio sa nostalgičnm osmehom, kao poklon samom sebi iz nekog drugog (boljeg?) vremena...

 "2" = najfinija gradacija

Ako se dokopate ovakvih turpija u ispravnom i upotrebljivom stanju, sačuvajte ih - bolje od njih kod nas teško da ćete naći. Ne dozvolite da vam ispadnu na tvrdu podlogu i ne opterećujte ih bočno (savijanje!), jer su zbog termičke obrade i male debljine veoma lomljive...