Inox vs. Brinox

Oni koji su već imali poplavu i štetu u stanu zbog idiotskih "pancir creva" za vodu (tzv. "brinoks cevi/creva"), verovatno su poželeli da ih nikada više ne stave i da sebi tako mogu da obezbede miran san. Kamo sreće da je to moguće!

Ponuda dotičnih proizvoda u našim prodavnicama vodomaterijala je nesmanjena bez obzira na njihovu notornu nepopularnost. Nude se creva različitog porekla i cene, od kineskih pa na dalje, navodno ima i nekih koja podnose pritisak do 20 bara, može da ih ugradi svako a vodoinstalateri ih prosto obožavaju. Međutim, prodavci mudro drže jezik za zubima o mogućim posledicama ako baš vama zapadne falš crevo, što se prema mojim skromnim saznanjima u stvarnom svetu dešava prilično često.

Gumeno crevce opleteno nitima od lošeg čelika koje ceo svoj životni vek treba da trpi pritisak 5+ bara i nepovoljne uslove sredine prilično je kilava rabota, pogotovo ako se koristi za toplu vodu. Nije čudo da ni bolji proizvođači (iz Slovenije, konkretno) na ova creva ne daju dužu garanciju od 6 meseci.

Kada su u pitanju vodokotlići i bojleri, pancir-creva mogu da se zamene skupljom (ali zato sasvim pouzdanom i trajnom!) alternativom u vidu tzv. rebrastih "Inox" cevi, koje se u radnji pertluju na krajevima i dobijate ih sa 2 ugrađene matice i 2 zaptivača od klingerita. Na žalost, ovakva mogućnost ne postoji kada je u pitanju povezivanje mešača (jednoručnih armatura tj. slavina), zbog njihovog specifičnog načina priključivanja na toplu i hladnu vodu (putem cevnog nastavka sa spoljašnjom lozom, koji čini jednu stranu "Brinoks" creva...)

Nakon poplave i štete izazvane bušnim pancir-crevom pre nekoliko godina, i nedavnog pucanja ek-ventila pod pritiskom (naravno, bio je postavljen bez pred-ventila, a voda se zatvara u podrumu!), dosta vremena sam proveo razmišljajući o vodovodno-poplavnoj problematici, i došao do nekakvog rešenja. Ono na žalost nije previše jeftino za izradu, ni pogodno za montažu vezanih očiju, ali je daleko jeftinije od štete koju omražena pancir-creva mogu da izazovu ako se ostave pod pritiskom bez nadzora.

Moja zamisao je prikazana na slici dole:

Pribave se dva stara "brinoks" creva za slavinu-mešač (mogu se lako naći na buvljacima). Bitno je samo da cevasti nastavci sa navojem (koji ulaze u mešač) budu neoštećeni. Pomoću Dremel alata sa šajbnom (ili testere, u nuždi) se raseku pertlovane čaure i skinu pomenuti cevasti nastavci sa navojem na vrhu. Stare gumice (1 ili 2) se skinu sa nastavaka i bace, jer verovatno neće dobro dihtovati pri sledećoj montaži u mešač; uz malo potrage mogu se pronaći nove u toj dimenziji. Neki na navojima ovih cevnih nastavaka koriste i teflon-traku, ali sa tim nemam iskustva, pa to ne mogu da preporučim.

Odseku se dva jednaka parčeta od bakarne cevi u koju ovi nastavci pasuju (ne znam tačan prečnik bakarne cevi, ali mislim da je to standardna mera koja se prodaje za rashladnu i grejnu tehniku i koja bez problema može da nosi pritisak vodovoda). Bakarne cevčice se sa jedne strane pertluju tako da na obod pasuje matica 3/8", a zatim se sa druge strane pripreme i tvrdo zaleme na očišćene gorepomenute cevaste nastavke skinute sa "brinoks" creva. To je moguće uraditi i u varijanti kućne radionice, pomoću "srebrnog lema" i plinskog brenera koji radi na butanske kartuše C200 (ili, još bolje, na MAPP gas). Bilo bi dobro da se pri lemljenju radi smanjenja oksidacije i boljeg razlivanja lema koristi boraks prah. Lem treba da lepo teče i da kapilarno popuni mali zazor između dve cevi. Zalemljeni spoj se pažljivo pregleda i testira na pritisak (pa makar i vazduhom) ako je moguće. Sada imate gotove adaptere sa mešača na pertlovani standard 3/8" za toplu i hladnu vodu.

U prodavnici vodomaterijala se naruče dve savitljive "Inox" cevi u meri 3/8", dužine prema merama i geometriji vašeg dovoda vode. Kupe se dva bolja dupla nipla dimenzije 3/8" i zaptivke u istoj meri (klingerit ili tvrđe pljosnate gumice u nedostatku istog). Rebraste cevi se savijaju relativno lako, pritiskom prstiju, mada u principu ne treba preterivati sa oštrim krivinama. Dobre inox rebraste cevi nose pritisak do 15 bara, ne korodiraju od vode (mada u stvari postoje dve varijante: bakarne i one od pravog nerđajućeg čelika, koje su bolje). Šanse da ovakva cev pukne u normalnoj upotrebi su praktično ravne nuli.

Rebrasti inox produžeci se (pre savijanja) pomoću duplih niplova postave na zalemljene i pertlovane adaptere, a zatim se cevi do kraja uviju u mešač i savijanjem prilagode za montažu na ek-ventile. Čitav posao ne bi trebao da bude komplikovan, pod uslovom da ek-ventili drže...