October 10, 2013

Prevara zvana DX.com (i slični) i kako kupovati na netu


Malo o DX.com

Ako vam nije stalo da primite robu koju ste naručili, ne treba vam vaš uloženi novac i pri tome imate bezgranično strpljenje, vreme i volju da se ubeđujete sa priučenim osobljem korisničkih servisa baziranih na teritoriji NR Kine, slobodno se upustite u neizvesnu avanturu zvanu on-lajn trgovina putem sajta "DealExtreme" (DX.com) i njima sličnih, a ima ih bukvalno na stotine.

Već prva kupovina koju sam pokušao preko ovog sajta završila je kako je verovatno i morala - ostao sam i bez robe i bez novca. Moram odmah priznati da sam bio lakoveran i da su me povukle niske cene i besplatna poštarina. Uz to nisam imao aktivan PayPal nalog, pa sam plaćanje obavio direktno preko kartice. Kakva glupost i naivnost! Sva sreća pa je kartica bila namenska, debitna (Visa Internet), i da je na njoj bio iznos u nivou ukupne vrednosti porudžbine, jer možda bi se i gore završilo.

Roba koju sam naručio nije stigla dva meseca. Nakon moje žalbe i njihove navodne provere preko poštanskih službi, u mejlu mi je stiglo trivijalno objašnjenje da je pošiljka "zagubljena u tranzitu". Kroz nekoliko narednih mejlova ispostavilo se da DX.com ima deklarativnu volju da mi refundira novac u vidu internih poena za kupovinu ("store credit") ali mi je takođe njihovom greškom tehnički onemogućeno korišćenje istih, što znači da mi je novac praktično oduzet i jednako je krađi. Moja uzaludna prepiska sa polupismenim i priučenim radnicima korisničkog servisa trajala je skoro mesec i po. Prvo su prestali da mi odgovaraju (kada navodno nisu mogli da nađu uzrok "tehničkog problema"), drugi put su se izvlačili na neke praznike (krajem septembra u Kini nema vezanih neradnih dana!), a na kraju me je službenica veoma ljubazno uputila da (po treći put za redom!) pokrenem proceduru za pomoć korisnicima! I tada mi je bilo dosta... Ako neko želi da vam pomogne, pomoći će vam  odmah. Ako želi da vas zavlači, tome nema kraja, a šuplja priča njih ništa ne košta. Nisu ni prstom mrdnuli da pomognu. Na kraju balade sam ostao bez svojih US$9.50. Nisu neke pare ali ipak - životna škola se plaća.


O kupovini na netu

Bilo kako bilo, činjenica je sledeća: kada trgujete sa firmama koje posluju iz Kine i niste zaštićeni nekim svetski priznatim sistemom on-lajn plaćanja (npr. PayPal), a nešto zapne između vas i prodavca, šanse za povraćaj vašeg novca su više-manje nikakve.

Kako da se zaštitite od ovakvih prevarantskih kompanija? Najbolje je da potražite neki pouzdan portal. Ako ipak neizostavno želite da poslujete sa prevarantskim sajtovima tipa DX.com (rejting je lako utvrditi guglovanjem, po broju nezadovoljnih korisnika), evo nekoliko saveta kako to činiti na pametniji način:

1. Ići samo na narudžbine manje vrednosti (ulagati samo one iznose koje ste spremni da prežalite, jer je kupovina preko DX.com i sličnih sajtova uvek RIZIK)! Ako imate poverenja da će vam roba uopšte biti poslata, po mom mišljenju je bolje ići na više narudžbina manje vrednosti, nego na pojedinačne mega-narudžbine. Ovo je bolje sa stanovišta carinjenja i notorne poštanske statistike izgubljenih (čitaj: pokradenih) pošiljki. Ako za male pare može da se dobije usluga praćenja ("tracking") odaberite je, jer lakše je dokazati da pošiljka nije uručena (pa čak i gde joj se gubi trag) ako već dođe do nekog spora.

2. Recenzije proizvoda i reputaciju prodavaca treba uzimati sa rezervom, jer se vrlo lako nameštaju u svrhu "navlačenja" kupaca (ozbiljni sajtovi tipa eBay su vrlo strogi i pouzdani po ovom pitanju). Roba koja se prodaje je često krivotvorena (falš), ili se isti (pardon, sličan!) proizvod štancuje u nekoliko fabrika u Kini, a kvalitet se od jednog do drugog drastično razlikuje! Ovakav način poslovanja se u Kini smatra sasvim prihvatljivim, a intelektualna svojina je u njihovoj "mushroom" privredi veoma rastegljiv pojam. Takođe, slike proizvoda date na sajtu ne moraju u svim detaljima pa čak ni ugrubo da odgovaraju izgledu stvarnog proizvoda koji ćete dobiti, i od toga se neki sajtovi ograđuju (to su oni pošteniji!)

3. Kupovati samo preko sistema PayPal! Registrujte se besplatno i verifikujte mejl adresu i račun (broj kartice). NIKADA, ali NIKADA NE KORISTITE SVOJU KREDITNU KARTICU za on-lajn kupovinu, već samo namensku debitnu (prepaid!) karticu (npr. Visa Internet, Visa Virtuon i sl.) koja je vezana za namenski devizni račun, na koji ćete uplatiti iznos malo veći od onog koji nameravate da potrošite na kupovinu, i to najbolje dan-dva pre same transakcije. Na ovom računu ne treba držati veća sredstva kada ne planirate ništa da kupujete. Ogroman je broj krađa sa računa koji se koriste u internet trgovini. Pametno je kod banke uključiti opciju SMS dojave promene stanja - ako već morate da držite devize na računu vezanom za internet karticu - ili imati mogućnost on-lajn provere stanja. Svako sumnjivo, neovlašćeno skidanje novca treba odmah prijaviti banci.

4. Dostava robe koja traje preko 40 dana (opcije slanja "Regular Mail" tj. "Free Shipping" bez praćenja se najduže čekaju!) je verovatno znak da roba neće ni stići, ako nije zaglavila u nekom budžaku na carini ili u pošti. Mada će vas prodavac ubeđivati da sačekate još malo, da se sve pošiljke pre ili kasnije nekako volšebno pojave i slično, bilo bi pametno da prikupite podatke i da u roku od najkasnije 45 dana od transakcije (ovaj rok je nedavno produžen, prim. T1700) aktivirate pritužbu za neisporučenu robu na sajtu PayPal. Pritužbe se rešavaju u korist kupca u 99% slučajeva, i zato je PayPal toliko popularan kod kupaca, a prodavci ga baš i ne vole. Potrebno je samo sačekati da služba PayPal-a proveri situaciju i donese "presudu". Nemojte ovo zloupotrebljavati: neke zemlje Istočne Evrope su notorne po kupcima-prevarantima koji uredno prime robu, pa se onda žale PayPal-u i dobiju refundaciju!

5. Ako niste dobili robu i prodavac pristaje da se nagodi sa vama oko refundacije, ne prihvatajte interne poene za kupovinu ("store credit") ako nemate dobar razlog za to. U mom slučaju prodavac (DX.com) je blokirao korišćenje internih poena pravdajući se navodnim tehničkim problemima, vanzemaljcima, štagod. Pregovaranje i zagovaranje u vezi ovoga se oteglo u nedogled. Dakle, tražite izričito da vam novac bude vraćen NA RAČUN  (karticu) odmah i u punom iznosu - tu je najsigurniji, a ako se predomislite moći ćete uvek da pazarite na nekom drugom sajtu. Iako PayPal za sada ne dozvoljava uplate iz inostranstva na račune u Srbiji (i ovo je promenjeno, prim. T1700), to NE VAŽI za refundacije - vraćeni novac će vam uredno leći na račun ako ga prodavac pošalje! Provereno na ličnom primeru: bio sam prilično nervozan kada su me tek nakon moje PayPal uplate "sa žaljenjem" obavestili da proizvoda nema na lageru i da ga više neće ni dobijati, na sreću prodavac je bio krajnje poslovan i sve je završeno kako valja.

6. Zapišite ili sejvirajte podatke o svojoj narudžbini odmah nakon plaćanja (datum, ukupan iznos, Order Number, SKU i broj komada za svaki naručeni artikal, i sl.) - ovo se lako zaboravi a može da zatreba. Sajtovi obično čuvaju istoriju vaših narudžbina, ali elektronski podaci su po svojoj prirodi prilično "isparljivi"...


Usput ponešto i o carini...

Što se tiče finansijskih obaveza prema miloj nam Otadžbini, čitao sam da je naša poslovično sumnjičava carina nekada tražila profakturu da bi utvrdila realni iznos koji je plaćen za robu. Neki on-lajn prodavci daju profakture, ali koliko znam merodavno je samo ono što možete dobiti od vaše banke u vidu raznih izvoda, izveštaja i sl. Kako i koliko da naručite a da (teoretski) ne budete u obavezi da platite carinu i PDV, možete pročitajte ovde. Sličnih sažetaka i izvoda iz pravilnika ima još i mogu se relativno lako izguglovati, ali nemojte misliti da ste poznavanjem i poštovanjem ovog propisa na bilo koji način osigurani i zaštićeni! Par bitnih "kvaka" u vezi gorepomenutog: (1) kod nas u ukupan iznos vrednosti pošiljke (koji se uzima kao osnovica za carinjenje i naplatu PDV-a) ulaze I TROŠKOVI ISPORUKE, pa obratite pažnju i na način slanja tj. iznos poštarine; (2) kada iz bilo kog razloga posumnjaju u cenu pošiljke koju je pošiljalac naznačio na pakovanju, naši carinici otvore paket, vide šta je unutra i izgugluju cene, pri čemu kao osnovicu za carinjenje obično uzimaju NAJVIŠU cenu SLIČNIH (proizvoljno nađenih) proizvoda! Najgora situacija je kada krenu da traže sličan proizvod na sajtovima domaćih onlajn prodavaca, čije marže su enormne... Ako ste na primer naručili jeftine kineske replike nekog proizvoda, može vam se desiti da platite carinu za višestruko skuplji zapadni original, ili za bilo šta što nekom tamo u carinskoj ispostavi liči na vašu robu - dovoljno je samo da posumnjaju da je cena na omotnici ona koju ste zaista platili, ili da im se učini da previše često viđaju vaše ime i adresu na pošiljkama (stil razmišljanja "ajde da se navrzemo ovoj budali na grbaču, stalno nešto naručuje i sigurno nešto mulja, uzgred može nam se!") Ovo mi se već dvaput desilo i nije mi bilo baš prijatno: u principu odrali su me proizvoljno tumačeći Pravilnik. Nova praksa im je da ne pozivaju ljude da plate carinu u njihovu ispostavu, nego elegantno zaračunaju sve dažbine kao otkupninu, pa vi lepo platite poštaru ako želite robu! Elegantno rešenje da se eskivira direktan kontakt sa ogorčenim ljudima i isključi mogućnost da neko uloži prigovor uz podnošenje kontra-dokaza! Na žalost, pošto fundament naših carinskih zakona potiče još iz kuhinje "Brace" Kertesa, oni su zaštićeni kao beli medvedi i zaobišao ih je svaki pokušaj uvođenja transparentnosti u državne službe, pa u svakoj komunikaciji s njima kao običan građanin (čitaj: ako nemate vezu) imate minimalne šanse. U neuređenim marginalnim zemljama poput naše papir sve trpi, pravilnici i zakoni služe da bi se proizvoljno tumačili, a diskreciono pravo je pravo na selektivnu pljačku. Pošto kroz ruke Službe svakodnevno prolazi roba velike vrednosti, tu su brojne zainteresovane strane (a bože moj ljudi smo), pa nije čudo što ovu instituciju svako malo potresaju žešće afere... Kako god bilo, planiram da potražim pravni savet profesionalca, pa ubuduće pravac u carinsku ispostavu pri pošti Beograd 2 sa ambalažom, robom, poštanskim izveštajem, profakturom prodavca, PayPal detaljima transakcije i Intezinom karticom prometa deviznog računa u džepu. Ako ne bude išlo direktno, probaću preko ombudsmana ili nevladinih organizacija, medija, štagod, pa ćemo se "ćerati". Na RTS-u sam nedavno gledao prilog o mučeniku koji je pazario kinesku gumenu smartphone zaštitu za nepun dolar, a dobio da plati carinu nekoliko puta veću od vrednosti proizvoda! Članak iz "24 sata" o ovom tragikomičnom slučaju iživljavanja nad običnim građaninom:

24 sata: PayPal je super dok ne dođete do carinika

Neke proizvode ne možete uvesti kao fizičko lice (npr. oružje, municiju, eksplozive, opijate, žive životinje i sl.) Ostalo je ostavljeno na više-manje slobodnu procenu: poznanik je nedavno morao da se oprosti od izvesnog optičkog uređaja i plati paprenu povratnu poštarinu po kurirskom servisu, jer je neko na carinskom punktu procenio da je taj komad opreme zabranjen za uvoz - ako niste firma sa posebnom dozvolom! Bezbednost građana Srbije još jednom je sačuvana (i unapređena) revnosnim delovanjem Službe!

Šta reći - razmere institucionalne despotije i bahaterije su zaista bezgranične..

7. Dobro je nakon svake transakcije odmah proveriti kod banke koliko novca je skinuto sa kartice (aktivirati prethodno e-banking, ili bar praćenje stanja po računu). Ako se desi neovlašćena transakcija, što pre se obratite call-centru banke koja vam je otvorila račun, a oni će vas uputiti šta dalje. Za slične situacije postoji i mogućnost prijave PayPal-u, ali su koliko znam za našu zemlju kanali ove komunikacije još uvek veoma ograničeni.

8. Kada kupujete robu čija nominalna cena je data u dolarima, izvršiće se konverzija u eure da biste robu platili u valuti u kojoj vam se vodi račun, i to se obavlja kod vaše banke. Kao merodavan kurs euro-dolar koristi se dnevni kurs za efektivu koji objavljuje vaša banka. Na primer, jedan dolar se ovih dana teoretski menja za 0,74 eura (izvor XE.com ili NBS), ali kada proverite iznos skinut sa kartice videćete da je to u stvari 0,78 ili slično, jer vi banci u stvari plaćate proviziju za zamenu efektive (prodajete im eure da bi kupili dolare). Pomalo zbunjujuća činjenica je da neki kineski trgovinski sajtovi imaju mogućnost direktne konverzije cene pojedinog proizvoda u eure, ali ovi pretvarači često daju nebulozne rezultate, koji mogu da vas odvrate od kupovine (npr. da se 0,92 eura menja za 1 američki dolar!). Ako ste u dilemi, kontaktirajte službu podrške kupcima na sajtu prodavca i proverite dnevni kurs euro-dolar kod vaše banke (prodajni kurs dolara / kupovni kurs eura za efektivu), da ne bi bilo iznenađenja. (Ova razlika u kursevima nije zarada PayPal-a, jer ovaj sistem ne naplaćuje proviziju od kupaca, već od prodavaca robe. Koliko primećujem, od januara 2014. na vašem PayPal nalogu pre plaćanja možete videti paralelno iznos u dinarima i u dolarima.

9. Obavezno na sajtu prodavca pod linkom "Shipping Options" (ili direktno sa korisničkim servisom, putem mejla ili chat-a) proverite sve opcije slanja - od toga će zavisiti poštarina, vreme putovanja ali i šanse da robu dobijete u jednom komadu. Većina azijskih poštanskih službi je mnogo ekspeditivnija i poslovnija od naše ovdašnje, pa nude opcije slanja za vrlo nisku cenu, i onlajn-prodavci u dogovoru s njima nude besplatnu poštarinu ili male doplate za avionsku poštu, praćenje i sl. Postoje naravno i kurirske službe, koje su na veće udaljenosti vrlo skupe, ali pouzdane i veoma brze. Neki kineski sajtovi daju mogućnost besplatnog slanja putem DHL-a za pošiljke vrednosti iznad reda veličine 50 dolara. Fantastična ponuda, iskusih i to pre par nedelja... Kurirske službe su ipak opcija za specijalne i vredne pošiljke. Što se poštanskih usluga tiče, "Regular mail" je najčešće potpuno besplatna opcija slanja. To je transport robe kontejnerskim brodom i za dolazak pošiljke u Srbiju ćete se načekati minimum 30 dana (carina resto), a nagnječenja i lomovi robe su česti zbog veoma grube manipulacije. "Registered air mail with tracking" je opcija avionskog slanja sa mogućnošću praćenja pošiljke i obično se za to doplaćuje simbolična suma (obično oko 1 dolara) i ovo je najpovoljnija usluga po odnosu cena/kvalitet/brzina. Naša pošta i pored silnih "modernizacija" nije integrisana u sistem praćenja, pa ćete nakon unosa šifre vaše pošiljke na sajtu odgovarajuće strane pošte moći da vidite da li je pošiljka ušla u u našu malu Zonu Sumraka, a zatim gubite mogućnost praćenja...

< nastaviće se >